Људи су променљиви као ветар. Данас су за тебе, сутра су против тебе. Ко може ветар да заустави и ко може свету угодити? Ако сваком гледаш да учиниш по вољи сигурно ћеш себи учинити невољу. Не можеш ти да будеш бољи од неких који су попили сву филозофију.
Јеванђеље каже: Премудрост простима. Будимо пред светом ништа да бисмо пред Богом били ишта. Истина је вечна, и ко се држи истине – истина ће и да га чува у његовом животу, јер је Господ сам рекао: Ја сам живот, пут и истина.
Исак Сирин каже у десетом веку: „Једва да се нађе нека племенита душа која искрено љуби Господа“. Будимо искрени према Господу као према себи. Као што се и ми не можемо одрећи себе, тако се и Господ не може одрећи нас, јер смо ми Његова творевина. Молимо се Господу макар колико се људи нама моле да им чинимо добро и чинимо добро другима колико желимо да они нама чине добро. Не везујмо се за земљу него се везујмо за Небо. Земља остаје а Небо вечно траје и Вечни живот који не пролази, свако треба духом да се преобрази.
Хришћанска вера учи човека смирењу, послушности, неопирању злу. Зато што су такви били, Румуни нису много страдали у Другом светском рату. Свака власт је од Бога, учи апостол Павле. Сувише смо брзо склони данас да одбацимо или потценимо ову апостолову реч. Ако нам се и не допада свака власт, ми не знамо зашто је она ту и какву нам добит припрема Бог баш преко такве власти.
Ми грдимо наше политичаре који су на власти, али они су наша деца. Ми стари смо криви, а не они, јер им нисмо пружили животни пример да се угледају. Ми смо слика својих родитеља, слика старијих, а од њих нисмо имали много шта да видимо. Ми старији смо криви, јер нисмо децу упутили правим путем. Ми стари треба изнова да почнемо од себе, а не да споља поправљамо друге. Свети Оци кажу да треба себе да исправимо, да се спасавамо, па ће се многи од нас спасити. Треба да се потрудимо да будемо добри, увек мирни, тихи, да свугде осећају мир и тишину из нас. Сами смо видели да ми својим мислима можемо да привлачимо себи, или да одбијамо од себе. Треба да се изменимо, да нам вера ојача и да се онда потрудимо.
У Русији је много нарастао дух побожности. Даће Господ и код нас, само морамо да се молимо од срца Господу да нам помогне, јер смо се много охладили. Наша вера треба да порасте. Она расте постепено и бива јача и јача. Кад се помолимо од срца, Господ ће нам учинити јер он је Бог свих нас, родитељ наш и зато треба да ојачамо у молитви. Треба да будемо једномишљеници у нашој држави, и ако то постигнемо нећемо имати непријатеља. Кад посматрамо историју израиљског народа видимо да их је непријатељ покоравао сваки пут кад одступе од Господа, али им је Господ увек помагао кад би осетили искрено покајање. Господ је са нама увек.
духовна оаза 