О припреми за покајање

Зар постоји стотину истина? Једна је истина. Зар постоји стотину путева? Један је пут. Зар постоји стотину богова? Један је Бог, једна вера, једно крштење. Како да је све то исто? И то је тобоже истоветно са нама, то, где нема свештенства, где нема светога Причешћа, где нема покајања? Како онда да будемо разрешени од наших грехова? И чиме да се нахрани наш дух? Ни на шта не личи сва та филантропија. Не знају да реше питање: шта су то друге вероисповести? Међутим, због тога што не можемо да га решимо како доликује, не следи да би требало да погрешно тумачимо и разумемо оно што је поуздано истинито.
Погледајте, шта се догађа са фотографијом? Човеков природни лик је његов највернији прототип. Снимају фотографије, а затим их штампају. Једна је исувише тамна, друга исувише светла, онај није погодио фокус, овај је дао несвојствену позу… Постоје пак и такви снимци који су веома верни изворнику. А колико тек дотеривања мењају карактеристике црта? Разматрајући сада све те снимке, зар уопште можемо да кажемо да су сви они једнаки, када међу њима постоје и они на којима ни онај чији је портрет снимљен не препознаје самога себе? Бог је говорио Мојсеју: Гледај те начини све ово (скинију) по слици која ти је показана на lopu (2.Мојс.25;40). Тако је и било до доласка Христовог. Када је дошао Господ, Он нам је са неба донео другу скинију – свету веру и Цркву, устројену такође према ономе што је Он видео и слушао од Оца, у превечном савету Триипостасног Бога. Појавили су се, међутим, самовољни фотографи… хајде да дотерамо, хајде да начинимо нове снимке… и натрпали су много чега… Лик Цркве је један, али се у аматерским снимцима један појавио са две главе, други није имао ни руке ни ноге, тамо су промењене очи, тамо то уопште није та одећа, и слично. Сви, међутим, имају исти потпис: црква. Гледаш, гледаш, и на крају мораш да кажеш: „Не, то није она!“ Да ли онда после тога нама, који чувамо изворник Цркве, доликује да се сврстамо у исти ред са другима? А и ко су ти други? Препустимо Домоуправитељу да се разрачуна са њима. Он нам даје опипљиво сведочанство да ми имамо изворник: то су свима видљиви дарови чудотворења, прозорљивости, непропадљивих моштију, изузетних појава. Све то у наше време видимо и ми. Шта бисмо још хтели? Господ лажљивцима неће „гледати кроз прсте“. Господ је с нама и Његов Дух обитава у нашој Цркви… Сви осећамо и знамо да је наша Црква та која је спуштена са неба и настањена на земљи. А шта су они? За њих Господ зна и не открива Своје судове. Доћи ће дан, када ће Он све што је тајно изнети на светлост… А нама је сада довољна луча непоколебиве уверености у истину.

Свети Теофан Затворник
преко Православље Живот Вечни

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s