Мали пастир чувао је своје овце једног недељног јутра када зачује црквена звона. Гледајући људе како пролазе поред пашњака, где се он налазио са својим овцама, помисли: „Тако бих желео да разговарам с Богом. Али шта бих му ја могао рећи?“
Никада није научио ниједну молитву.
Па клекнувши поче рецитовати абецеду.
Понављао је ову своју необичну молитву неколико пута, а људи су пролазили и чули дечаков глас. Почели су гледати према њему.
Видеше дечака како клечи, склопљених руку и затворених очију, како понавља наглас абецеду.
Један од пролазника прекине дечака: „Шта то радиш, дечаче?“, упита га.
Дечак му одговори: „Молим се, господине.“
Човек се изненади: „Али зашто рецитујеш абецеду?“
Дечак му објасни: „Ја вам, господине, не знам ни једну молитву. Али желим да Бог води бригу о мени и да ми помогне бринути се о овцама. Па помислих, ако кажем све што знам, Бог ће сложити слова у речи, јер Он зна све оно што бих ја требао рећи.“
Човек се насмеши и рече: „Бог те благословио, дечаче!“
И оде у цркву знајући да је чуо најлепшу проповед коју је тога дана могао чути.
Непознати аутор
преко Abeceda
