Та дрхтава, незаборавна светлост и игра сјенки домаћег кандила, у дому вјерних божанску срећу и мир по души, ко мелем разлива. Тај дрхтај свјетлости ко сунчев зрачак из мрачних дубина таму односи, срце најтврђе у памук претвара, по тијелу болном утјеху разноси. Уз игру пламена уморна душа спокоја нађе у једном трену, Бога се сјети,…