Црквена звона већ вековима овако звоне, каже моја нана. Нанине су молитве које изговара у себи или једва чујно, упућене увек истом.

Прича нам данас један свештеник београдски необичан догађај са једном развратном уличном женом у Београду. Једнога дана пред вече прошетала она по улицама својим скверним занатом. Кад је пролазила поред једне баште види она некога човека, како се веша. Везао конопац за грану дрвета и на једном намакнуо себи око врата. Жена хитро скочи преко…

Мали пастир чувао је своје овце једног недељног јутра када зачује црквена звона. Гледајући људе како пролазе поред пашњака, где се он налазио са својим овцама, помисли: „Тако бих желео да разговарам с Богом. Али шта бих му ја могао рећи?“ Никада није научио ниједну молитву. Па клекнувши поче рецитовати абецеду.