Видовданска исповијест
Видовдан… сунце жеже немилице као да се свети због нечега, сједим сам у кафани, наздрављам себи… а коме бих друго, мртвима се не наздравља него за душу моли, а живи не славе, кажу: доста им је свега, испићу послушно још једну чашу жучи и шапнути себи у браду: „Живио покорни слуго.”