Правим нови свијет у који уносим све што желим. Треба ми љубави, осмијеха, среће, повјерења, доброте, несебичности, марљивости, духовности, вјере и наде. Остављам мржњу, јауке, несрећу, љубомору, пакост, лијеност, површност, безвјерност и очај. У гомили свега тражим добро и знам да ћу наћи. Видим зло. Исцерена лица МРЖЊЕ намећу се вукући ме за рукав. Покушавају…

Као монах, нисам прекинуо своје општење са Старцем; поучавао ме је путем телефона, из своје келије у Милесију. Једном приликом ја му кажем:

Најљепше је оно јутро кад ме мирис тамјана буди и бакин поглед њежни док погачу топлу нуди Мека се чесница ломи унутра новчић блиста са дједових усана тихо молитва тече чиста

Светлости нам треба, о Господе неба, Светлости нам треба к’о насушног хлеба. Од наших се дана светлост заклонила, Над њима је тама крила раскрилила. Збуњени од таме путници се гложе, Но шта тама може против тебе, Боже?