Једном се мали Иван враћао кући из школе. На прагу од куће сретне га отац, који је био безбожник, па га запита: – Кажи ми дете, шта те је данас учио отац вероучитељ? – Шта ме је учио? … Отац вероучитељ нас је учио, да постоји један Бог у три лица. – А зар вам…

Угледавши је помислио је да је она његова од Бога дуго измољена љубав. Волео ју је свим срцем и свом душом својом. Најбоље како је умео. Када га је оставила, није разумео и није прихватио да је крај. Покушавао је да је задржи, поврати, поново бар на трен осети њену љубав…

Биљка названа „богородичине сузе”, од чијих бобица монаси праве бројанице, везује се за библијску причу о распећу и оплакивању Сина Божјег… Многи хиландарски монаси праве бројанице од бобица биљке која се зове „богородичине сузе”. Уз бројаницу добије се и папирић на којем је следећа прича.

Можемо сумњати у било шта: да ли ће сутра бити тмурно или ведро, да ли ћемо бити здрави или ћемо се разболети, да ли ћемо бити богати или убоги, али у једно нема никакве сумње – сви ми ћемо пре или касније стати пред Бога. Умирање је „пут всеја земљи“ („пут све земље“).