Шта би благост стварна била,
И колико је свет сам груби,
Зна то срце , драга Мати,
Које Тебе силно љуби.
Колико се даљи човек,
Од свег виса и милина,
А дато му да тражи довек-
Где је Љубав баш близина.
Ко верује силно у Те,
Том су близу Твоје хаље,
Тај пати к’о земан човек,
Али с надом греде даље.
О, љубави силне има,
И срце би хтело туди,
Где је тихост, где је кротост,
Где се слави и Бог љуби.
преузето са Шта би благост стварна била,
духовна оаза 