„Веро моја, надо моја“ – Ивана Прлина Никодијевић
Веро моја, надо моја, ти – препуна благости, док пред тобом грешна клечим, ја сам пуна радости. Веро моја, надо моја, ти предивна заштитнице, удивљено и с љубављу гледам твоје красно лице.
Веро моја, надо моја, ти – препуна благости, док пред тобом грешна клечим, ја сам пуна радости. Веро моја, надо моја, ти предивна заштитнице, удивљено и с љубављу гледам твоје красно лице.