„Крстила се није“ – Милан М. Тривунчић

Крстила се није а тако би хтјела Да окуси воду Христовога врела. И да се причести са хљебом и вином Па да се сједини са Оцем и Сином. Крстила се није а већ пунољетна На души јој тама без Бога несретна. Нигдје нема стазе а густа је шума , Како да изађе када нема кума.