Борба са хвалисањем и високоумљем

166.) Када дајеш милостињу не причај о томе, не хвали се и не разглашуј.

167.) Ако си се предао духовном животу (постом и молитвом) не поноси се тиме, нити коме причај.

168.) О добром делу, које си намеран учинити, никоме у напред не говори, но изврши га најпре.

169.) Када како добро дело учиниш не поноси се тиме и не говори ни самом себи: ја сам то и то учинио. Јер ако овако будеш чинио изгледаћеш и самом себи малоуман и смешан и покушаваш да сам себи даш хвалу за твоје добро дело а не чекаш да ти хвала дође од Бога.

170.) Не буди славољубив и у срцу свом не задржавај самохвалисање, говорећи: ја сам то и то учинио, у томе и у томе бољи сам од других. Такве мисли дишу охолошћу, поноситошћу, гордошћу, а ко је овима испуњен, тај је постао обиталиште сатане – нечистих духова.

преко Ruza Stojanovic

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s