166.) Када дајеш милостињу не причај о томе, не хвали се и не разглашуј.
167.) Ако си се предао духовном животу (постом и молитвом) не поноси се тиме, нити коме причај.
168.) О добром делу, које си намеран учинити, никоме у напред не говори, но изврши га најпре.
169.) Када како добро дело учиниш не поноси се тиме и не говори ни самом себи: ја сам то и то учинио. Јер ако овако будеш чинио изгледаћеш и самом себи малоуман и смешан и покушаваш да сам себи даш хвалу за твоје добро дело а не чекаш да ти хвала дође од Бога.
170.) Не буди славољубив и у срцу свом не задржавај самохвалисање, говорећи: ја сам то и то учинио, у томе и у томе бољи сам од других. Такве мисли дишу охолошћу, поноситошћу, гордошћу, а ко је овима испуњен, тај је постао обиталиште сатане – нечистих духова.
преко Ruza Stojanovic
духовна оаза 