Чудан ‘Оче наш’

Можда нам свима понекад треба ова врста преиспитивања током молитве, како би наша молитва постала искрена, из срца… Покушајмо, бар једно вече промислити о свакој речи молитве „Оче наш“…

---

Молитељ: Оче наш, који си на небесима …

БОГ: Да?

Молитељ: Не прекидај ме!! Зар не видиш да молим?!

БОГ: Али звао си ме!

Молитељ: Ја тебе? … Ах … не … ја те заправо нисам звао. То је молитва. Ми управо тако молимо: Оче наш, који си на небесима!

БОГ: Ево опет! Је л ‘ме зовеш како бисмо разговарали? Или што? Дакле, што те мучи?

Молитељ: Свети се име твоје …

БОГ: Мислиш ли ти то озбиљно?

Молитељ: Зар бих требао ту нешто озбиљно мислити?

БОГ: Желиш заиста да се моје име свети? Шта ти то уопште значи: ‘свети се име твоје?’

Молитељ: Па то значи … БХХ … то значи … пхх, забога … Не знам шта то значи! Одакле бих знао шта то значи?!

БОГ: То значи да ме желиш славити, да сам ти ја посебан, да сам ти важан, да ти је моје име драгоцено.

Молитељ: Аха, хм, … кужим … Дођи краљевство твоје, буди воља твоја, како на небу тако и на земљи …

БОГ: Радиш ли ти на томе?

Молитељ: Ха? Мислиш на томе да дође царство твоје? Па наравно! Идем сваке недеље у цркву, дајем милостињу, чак дајем и за мисије.

БОГ: Да, али ја желим више; желим да доведеш свој живот у ред, желим да оставиш навике које другима иду на живце, да научиш мислити на друге. Желим да помогнеш људима, да им показујеш пут к Истини, да лечиш болесне, ослобађаш заточене, нахраниш гладне … Јер све што учиниш за те људе, за мене си учинио.

Молитељ: Зашто то говориш баш мени? Као да ја могу нахранити гладне, помоћи сиромашнима … Погледај само колико лове имају попови и бискупи! Иди њима реци нек ‘се заузму за сиромахе.

БОГ: Опрости, али ја сам мислио да стварно молиш да дође краљевство моје и да буде воља моја. То, наиме, код онога који за то моли почиње сасвим лично. Тек онда када желиш исто што и ја, можеш бити весник мога краљевства.

Молитељ: Ма то ми је јасно! … Могу сад наставити молити?

Хлеб наш насушни дај нам данас …

БОГ: Хеј-хеј! Али види како си пунашан! Твоја те молитва обавезује нешто учинити, како би милиони гладних на овом свету добили свој насушни хлеб.

Молитељ: … и отпусти нам дуге наше како и ми опраштамо дужницима нашим …

БОГ: А што је с твојим колегом с посла?

Молитељ: Њега ми не спомињи! Ти знаш да ме он јавно бламира, да је увек арогантан према мени, да ми диже притисак својим циничним примедбама. И он то зна! Он мене уопште не доживљава озбиљно, он се са мном спрда … тај тип је …

БОГ: Знам, знам! А ипак, твоја молитва?

Молитељ: Па нисам баш тако мислио!

БОГ: Ти си барем, искрен. Него, де ми реци, је л ‘тебе чини сретним живети тако, пун беса и мржње према том колеги?

Молитељ: Да, да! Таман посла! … То ме разара, то ме боли!!!

БОГ: Ја те желим оздравити. Опрости му, и ја ћу теби опростити. Можда ја теби ипак још пре опростим. Онда су арогантност и мржња његови греси, а не више твоји. Можда ћеш притом изгубити нешто од свога новца и имиџа. Али то ће ти донети мир у срце.

Молитељ: Хм, нисам баш сигуран могу ли то …

БОГ: Ја ћу ти помоћи!

Молитељ: …. и не уведи нас у напаст, него избави нас од зла ..

БОГ: Ма ништа лакше од тога. Само ми реци које те особе и ситуације уводе у напаст.

Молитељ: Како то мислиш?

БОГ: Знаш ти своје слабе тачке: неодговорност, расипност, шкртост, сексуалност, агресивност, одгој …. Не дај напасти нити једну једину шансу!

Молитељ: Чини ми се да ми је ово најтежи ‘Оченаш’ који сам икада измолио, али сад први пут моја молитва има везе с мојим свакодневним животом.

БОГ: Јако добро! Напредујемо! Сада настави молити до краја.

Молитеље: Јер твоје је царство и моћ и слава у векове векова. Амен.

БОГ: Знаш шта ми се свиђа? Када ме људи као ти почну озбиљно доживљавати, искрено молити, следити и чинити оно што је моја воља. Када људи примете да их њихов труд око мога краљевстава чини сретним.

Непознати аутор
преко Čudan ‘Oče naš’