За Крст часни дајем себе
своју част и славу,
Боже, кунем се у Тебе
и прилажем своју главу.
Земља ова леполика
има мене и цвет рода,
сјаји као дивна слика
и икона испод свода.
Мирише на моју душу,
па је волим као сина.
И кад видим црну тмушу
проговори бунт давнина.
За Крст часни опет гинем,
да се родим као травка
и кад некад муњом синем
то је моја тајна јавка.
А та травка усред њиве,
куће моје мученице,
расте као дивно смиље
да озари моје лице.
Миња Илијева
