Једном приликом је код оца Јована Крестјанкина дошао младић, дипломац духовне академије, и приликом представљања између осталог је рекао: „Ја сам богослов“.
Отац Јован се веома зачудио и упитао:
„Како то, зар четврти?“
„Шта – четврти?“ – није га разумео младић.
Отац Јован је објаснио:
„Ми у Цркви знамо за тројицу богослова: први је Јован Богослов, апостол и омиљени ученик Спаситељев. Други је Григорије Богослов. И трећи је Симеон Нови Богослов. Само је њима Света Црква током своје двехиљадегодишње историје одлучила дати звање „Богослов“. А ви сте, значи, четврти?“
Уопште узев, коме све и када Господ шаље духовну мудрост? У суштини, да би човек био богослов уопште није неопходно да носи мантију и завршава духовну академију. „Дух дише где хоће“ – задивљено понавља Христове речи апостол Јован.
Архимандрит Тихон (Шевкунов)
преко Дисмаз Покајани Разбојник
