„БОЖЕ“ – Сања Величковић-Радоњић

Пустио си моју душу занесену, Да сама пјесничким стазама залута, У неку дивљину чисту, нетакнуту, Гдје мир спозна своју збиљу, И гдје камен тражи сјенку за друга. Све моје пјесме, Чували су ХРАМОВИ сјећања, Од прашуме њених Маглених маштања. Тамо су дворане, Посебна духовна бдења, Гдје се пјесничке душе, Понекад проналазе, Да свету љубав Пјесничку…

„НА АРАНЂЕЛОВДАН“ – Радојка Мугоша Петрић

Славили су Аранђеловдан вођу анђела, спасу нерођеном свецу из божанског огња љубави те на његов дан крстили и дјецу. Погачу освештавали наклоном Богу вином заливали молитву на крају, чинило се изнова крунишу љубав онако како они само знају.

„ПЈЕСМА ОСТРОГУ“ – Драгана Петрић Ђокић

Тамо гдје и камен вјером пршти плијени љепота Света, бијели се као рајска звијезда између неба и земље разапета. Кријепи дух, чистотом зри утемељен светињом мира, светилиште огледало Православно знамење острошког манастира.