Боже драги, ти најбоље знаш, зашто то чиниш, кад човека из телесне у духовну лепоту постепено, преображаваш. Многи болови и незгоде се тада, на путу ка Теби, са Твојим дететом десе. док не буде достојан твоје небеске адресе. Боже драги, потресе сам разне и велике доживела док своје грехове и гордости нисам на земљи смирила.…

Из љубави жарке Ти се с неба спусти, Из вечне светлости у мрак злобни, густи, Из вечне красоте у ругобу муке, Дављеним у греху пружи свете руке. Зачуди се небо, земља затресе се; Добро дошо, Христе! Људи радујте се!

Робови ти ланце кују, оковима понос ломе. Док те по образу пљују, ој Србијо Божји доме Ноге су им на зло брзе, злогласе те свуд по свету. Изабравши да те мрзе, клеветом ти венац плету

Чисто срце Господ жели Јеванђеље тако вели Чиста дјева ти остаде Чисто срце Богу даде. О предивна Светитељко Наш узоре Света Петко.

Часни пост је бања душе, бања душе, узда тела, њим се човек зауздава од греховних мрачних дела. Рефрен: Пост је сила, пост је слава, пост од греха олакшава.

Спаси Боже људе своје, спаси Господи. Крстом твојим ти нам светли, Крстом нас води. рефрен (два пута) Крст је сила и слава, Христов крст нас спасава. Крст је сила и знамење, Крст је спасење.

У Мисиру у пустињи Цароваше љубав веља Међу простим монасима Ка’ у царству светитеља. Макарије свети беше Ко Херувим међу њима. У свакоме добру делу Беше пример иноцима. Разболе се Макарије; Јагоде му монах тражи, Оде, нађе, и донесе. Да свом старцу бол ублажи. Макарије не хте јести, „Има“, рече, „брат болнији, Hoc’тe њему: дар…

Спремајте се дечице, Сви узмите гранчице Од финикса и од цвећа – Сад је радост највећа. Цар небески долази, У град свети улази; Сретните га весели, К’о небески анђели.

Ми славимо светога Јована – Господњега Крститеља славна, И Претечу дивнога Пророка, У ком нема страха ни порока.

Ој Србијо, Ој Србијо, На крст мука распета, Ој Домајо, ој страдална, Намучена и света. Страдалнице за Крст Часни, Света земљо крстоносна, Са Голготе петвековне Смерно сиђе славоносна.