Речи су бисери

Живео дубоко у пустињи стари духовник, живео је у миру и тишини. Понекад су код њега долазили велики професори и теолози да чују коју духовну поуку и паметну реч. Један младић који му је доносио храну и доводио те људе код њега, једног дана дошао је сам и тужан. Кад га је духовник упитао о чему се ради, он се пожали: „О велики оче, много људи који су долазили код вас и слушали ваше речи сад их присвајају и ките се њима као да су њихове.“

– Лепо је то, рече духовник.
Младић се зачуди:
– Па како то може бити лепо. Они су угледни људи и народ њих слуша, зар нису требали рећи да су то од вас чули?
– Ако ће њихова величина да послужи као мегафон да се речи даље чују, зар им онда не требамо бити и захвални? Речи су као најлепши бисери, који најлепше украсе човека, узалудна им је лепота ако стоје закључани у фиоци, или код мене под каменом у пустињи. Нека се слободно ките њима изабрали су најлепши накит на свету, рече стари духовник.

преузето са сајта Живе речи утехе

Једно мишљење на „Речи су бисери

  1. Повратни пинг: Христос воскресе! | cy3a

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s