МАЈКА

Моја мајка је имала само једно око. Мрзио сам је… била је срамота за нас. У нашој школи она је спремала храну за ученике и учитеље.

Једног дана док сам још био у тој основној школи моја мајка је ушла у мој разред да ме поздрави. Било ме је тако срам. Како ми је то могла учинити? Игнорирао сам је, упутио сам јој поглед пун мржње и побјегао. Касније су ми се пријатељи из разреда подругивали – Фуј, твоја мајка има само једно око!
Пропадао сам у земљу и желио да моја мајка једноставно нестане… Кад сам је опет видио устао сам и рекао јој – Ако од мене будеш радила предмет исмијавања боље ти је да умреш!
Моја мајка није ништа одговорила…
Нисам застао нити тренутка да размислим о томе што сам јој рекао, био сам толико пун љутње у себи. Био сам незаинтересиран за њене осјећаје… Желио сам отићи из куће и никад више ништа имати с њом.

У каснијем животу сам учио пуно и тешко. Тако да сам добио шансу да одем у Сингапур на студије… Посрећило ми се. Оженио сам се, купио сам кућу и добио своју властиту дјецу. Био сам сретан са својим животом, са својом дјецом и свим око себе мада сам наставио живјети у страној земљи.

Али једног дана, моја мајка је дошла да ме посјети… Она ме није видјела годинама нити је икад видјела своје унуке. Појавила се на вратима. Моја дјеца су је почела исмијавати. Ја сам се издерао на њу зато што се само тако појавила, непозвана. Дерао сам се на њу – Како си се усудила доћи до моје куће и плашити ми дјецу? Гони се одавде, одмах!

Моја мајка је само тихо одговорила – Опростите, мора да сам погријешила кућу – и нестала…

И онда, једног дана, након неколико година, писмо је дошло до моје куће. Позван сам назад у свој родни крај ради годишњице матуре. Слагао сам жени да морам ићи на пословни пут. Послије прославе, из неке радозналости, свратио сам до нашег старог дома. Кад су ме видјели, комшије су ми рекли да је умрла. Ни једну сузу нисам пустио. Предали су ми једно писмо за које су рекли да је од ње…

Мој Драги Сине,
Мислила сам на тебе све вријеме.
Опрости што сам дошла до твоје куће и преплашила твоју дјецу.
Било ми је драго кад сам чула да си успио у животу и да ћеш доћи на прославу овамо.
Ја можда нећу моћи ни изићи из кревета да те видим.
Жао ми је што сам ти увијек била терет и срамота.

Видиш, када си био дијете догодила се једна несрећа у којој си изгубио једно око.
Као мајка, нисам могла поднијети да одрасташ без једног ока.
Доктори су те прегледали и рекли ми да је могуће.
Ја сам ти онда дала једно своје…
Била сам тако поносна да знам да мој син види свијет за мене, с тим оком.

С љубављу, за тебе увијек…

Твоја мајка…

текст преузет са Приче и поруке