„Не дам те земљо моја“ – Наташа Чворовић

Бат поноћних корака и тескоба,
они би да ми светлост из ока узму.
Да ме пониште, да нестанем и посрнем,
подредим се, идентитет свој изгубим.

Нуде ми приоритете светске разне,
ако душу да продам, вољно пристанем.
Српкиња да сам потпуно заборавим,
ћирилицом престанем да пишем.

 

Умиљавају ми се обећањима разним,
само да порекло своје рођено згазим,
породицу, претке, земљу и пријатеље,
предам, на себе пљунем, част погазим.

Славе и Часног крста да се одрекнем,
у неку другу њима знану веру пређем.
А ја знам ко сам и одакле сам, сваку
стопу своје земље поштујем и волим.

Свим њиховим обећањима могу да одолим,
Са три прста и целим срцем Богу се молим.
Сваку травку своје напаћене земље,
душом сам позлатила, нисам се мислила,
нити сам се баш никада предомислила.

За сва блага овог света не дам те земљо
моја, свака твоја срећа и бол је и моја.
Рашири своја недра пространа, нек
се сваки кутак тебе, држи Христовог раја.

17. 01. 2019
Чворовић Наташа

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s