„БОЖЕ“ – Сања Величковић-Радоњић

Пустио си моју душу занесену,
Да сама пјесничким стазама залута,
У неку дивљину чисту,
нетакнуту,
Гдје мир спозна своју збиљу,
И гдје камен тражи сјенку
за друга.
Све моје пјесме,
Чували су ХРАМОВИ
сјећања,
Од прашуме њених
Маглених маштања.
Тамо су дворане,
Посебна духовна бдења,
Гдје се пјесничке душе,
Понекад проналазе,
Да свету љубав
Пјесничку изразе.
И Свето Тројство – Ореол Храма,
Пјесник,
Читалац и Пјесма
непролазна,
А свака ријеч,
Душом исписана.

Сања Величковић-Радоњић, Подгорица

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s