„ОГЊЕНА МАРИЈА“ – Веселин Брновић

Још сам био сасвим мали
Тек имена свога свјестан,
Кад мајка хлеб замијеси
Да гладна уста нахрани
И испече колач пријесан.

Кућа мала, колиба тијесна
Сламни кров, да не проточи,
А са ужареног огњишта
Једна искра на петар скочи.

И букну пожар, плану сува слама,
Са тешком муком једва се угаси,
Изгоре колач у пепелу жарном,
Али се стара кровињара спаси.

Глад из стомака све више вришти
И као гладни вук у гори, завија.
Ово је Божја казна, отац рече,
Данас се ништа не ради,
Данас је ОГЊЕНА МАРИЈА.

О, Боже, опрости ми грешном,
Помислих, има ли та Марија душу,
Зна ли шта ради,
Има ли и она дјецу
Која јој умиру од глади?

(Инспирисано стварним догађајем)
Аутор: Веселин Брновић

62608172_419708052216233_241865491226820608_n

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s