Славили су Аранђеловдан вођу анђела, спасу нерођеном свецу из божанског огња љубави те на његов дан крстили и дјецу. Погачу освештавали наклоном Богу вином заливали молитву на крају, чинило се изнова крунишу љубав онако како они само знају.

Над постељом мојом стајала је она у одори црној са крстом у руци, Божја јој је свјетлост из очију сјала миловала ми косу и благослов дала.

Тамо гдје и камен вјером пршти плијени љепота Света, бијели се као рајска звијезда између неба и земље разапета. Кријепи дух, чистотом зри утемељен светињом мира, светилиште огледало Православно знамење острошког манастира.