После страшног земљотреса у Антиохији говорио је Златоуст народу: „Велики су плодови земљотреса, Погледајте човекољубље Господа, који потреса град a утврђује душу, који колеба темеље и укрепљује помисли, који показује слабост града a вољу чини силном! Обрати пажњу на Његово човекољубље: Он поколеба за мало — a утврди на свагда; земљотрес — за два дана,…

За суд ја дoђox на овај свет, говори Господ, да виде који не виде и који виде да постану слепи (Јн.9,39). Оне који не виде – представља прост народ који је у простоти срца поверовао Господу, а они који виде су тадашњи књижевници, учени људи који, због гордости ума, сами не повероваше, па и народу…

Навуходоносор, цар вавилонски, слуга мој, вели Господ (Јерем. 25, 9) Није ли ова реч тврда? Ко се може њом нахранити? Цара незнабожачког, цара идолопоклоничког, назива Господ слугом Својим! Ако је слуга Божји онај ко зна за правога Бога и ко се држи закона Божјег. Како може бити слуга Божји онај ко не зна за правог…

Свети Петар говори Симону: Нема теби дела ни удела у овој речи, јер срце твоје није право пред Богом. Зато се покај од те злоће твоје, и моли се Богу да би ти се опростила помисао срца твога (Дап.8,21-22). Нема удела! А Симон није ни помислио да је отишао тако далеко. Он није урадио нешто…

Симон (врач) и сам поверова и крстивши се остаде код Филипа (Дап.8,13). И веровао је и крстио се, а ништа од њега није испало. Треба разумети да у устројству његове вере нешто није било у реду. Искрена вера је одрицање од свога ума. Ум треба да се оголи и да се као чиста табла принесе…

Због чега су сагрешили Ананија и Сапфира? „1. А неки човјек, по имену Ананија, са женом својом Сапфиром продаде имање, 2. И сакри од новаца са знањем и жене своје, и донијевши један дијел положи пред ноге апостолима. 3. А Петар рече: Ананија, зашто испуни сатана срце твоје да слажеш Духу Светоме и сакријеш од…

Од истока реч се јави Да Даница звезда слази, Човек слеп на десно око Са фењером гробље гази. Војска му је ред демона Што по царству силу држи, Док му змија недра грли У себи се паклом пржи. Тихо хода међу свитом И посматра своје чете, Сад жигошу ту пред њиме И последње људско дете.…

У време Сабора у Никеји завађени клирици писаху тужбе један против другог и даваху цару. Цар Константин прими све те тужбе, па и не отварајући сажеже их на пламену свеће. И рече цар зачуђеној околини својој: „кад бих ја својим очима видео епископа, или јереја, или монаха на делу грешном, ја бих га покрио својом…

Ти си мој Виноградар Моја мисао и дисање Мој опстанак и битисање Моја си Љубав узвишена Ја сам Твоја родна лоза Твој хлад и Твој плод Твоја сласт је у мени Твоје сам семе израсло у чокот