Свети Серапион

Друг светог Антонија Великог. Био је у нитријској пустињи настојатељ тзв. Арсинојских манастира, у којима је било око једанаест хиљада монаха.

Паладије и Созомен називају га Великим. Упокојио се око 366. године. Свети Серапион писао је: „Не мисли да је болест тешка; тежак је само грех… Болест нас прати само до гроба, а грех следује за грешником и после гроба“.


Серапион хтеде грешницу да спасе,
Па образ грешника и он узе на се,
И грешници уђе као грех да створи,
Но пре греха он joj овако прозбори:
— Ти очекуј мало, ноћ имамо целу,
Док молитву свршим, па ћемо к неделу!
Серапион поче молитве да чита
Ум дижући к Богу, никуд да не скита.
Па молитву једну за молитвом ниже,
Уздах за уздахом Свевишњем уздише.
Сав прочита Псалтир и молитве друге.
Па молитве поче за грешницу дуге:
Плачем и уздахом молитве пресеца,
Док и грешна жена отпоче да јеца.
Да јеца и плаче ко никад за века.
Позна да не дође светитељ због греха
Heгo да њу спасе од њена разврата
И уздигне к’ Богу, и спере од блата.
Па узвикну жена: шта треба да радим?
Ево сама себе стидим се и гадим! —
Серапион тада упуте joj даде,
И сестрама мудрим на бригу предаде,
Па он за пустињу пут узе преда се,
Весео што једну грешну душу спасе.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s