„ПОСРНУЛА“ – Рада Јањушић

Бауљам по тами, више не знам гдје сам,
од себе ћу саме највише да страдам,
и казни ме, Боже, заслужила јесам,
већ одавно својим мислима не владам.

Искушења тешка послао си мени,
па преслаба тонем већ дошло до врата,
удари ми шамар, само ме окрени,
да ми лице опет засија из блата.

Јер сваком си дао вољу да сам бира,
да ли ће да лети ил’ у бездан пада,
и ни једно срце без Твога додира
од гријеха се неће опрати никада.

Ти једини познаш све гријехове моје,
и све што заслужих нек’ се мени враћа,
изгрижене усне вриште име Твоје
и очи Те траже, већ слијепе од плача.

Посрнула чеда знам највише волиш,
кад из душе пале помоле се Богу,
ја не тражим да ми све невоље склониш,
само ме ојачај да устати могу!

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s