„Ој, Србијо, Божји доме“ – Небојша Мастиловић

Робови ти ланце кују,
оковима понос ломе.
Док те по образу пљују,
ој Србијо Божји доме

Ноге су им на зло брзе,
злогласе те свуд по свету.
Изабравши да те мрзе,
клеветом ти венац плету

Са блудом би да те жене,
хаљине ти смрадне кроје.
Ал’ не могу да измене,
твоју душу срце твоје.

Зато желе да те киње,
изазов си безумноме.
Ненавидник те распиње,
ој Србијо Божји доме.

Труње ти из ока ваде,
пањеви без благодати.
Не разумеју шта раде,
ко ће Небо да облати.

Ко на тебе камен баца,
грех му у прашини пише.
Отаџбино праотаца,
кроз које Дух Свети дише.

Бесни хоће да те туку,
јаросни би да те згроме.
Док те кроз каљугу вуку,
ој Србијо Божји доме.

Вређају те из очаја,
збрисали би те да могу.
Ти си им ван домашаја,
ти припадаш Христу Богу.

Ко се гнуша твога лика,
Божју не види лепоту.
Отаџбино мученика,
стазо вечноме животу.

Отаџбино мученика,
стазо вечноме животу.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s