​“Пјесма о Молитви” – Невен Милаковић

Некада давно иза седам гора и седам мора, седам долина и седам брда, седам језера и седам ријека, у скромној колиби, тихо и спокојно живљаше чељаде с највећом титулом, сви су га звали: душа од човјека. Зими је гријао јагњад свјежином раног прољећа, с прољећа кадио мирисом прве висибабе, љети их штитио брижно хладом стољетног…