„МАКАРИЈЕВЕ ЈАГОДЕ“ – епископ Николај

У Мисиру у пустињи
Цароваше љубав веља
Међу простим монасима
Ка’ у царству светитеља.
Макарије свети беше
Ко Херувим међу њима.
У свакоме добру делу
Беше пример иноцима.
Разболе се Макарије;
Јагоде му монах тражи,
Оде, нађе, и донесе.
Да свом старцу бол ублажи.
Макарије не хте јести,
„Има“, рече, „брат болнији,
Hoc’тe њему: дар је овај
Брату томе потребнији.“
Болник други расплака се,
Дароносцу рече: „Прости!
Ал’ мој сусед потребује
Више но ја те милости.“
Дароносац дар однесе
И предаде том суседу,
Овај даде неком’ трећем.
Taj четвртом, све по реду.
Од келије до келије,
И од брата па до брата,
Док последњи c јагодама
Макарију — па на врата!
„Ево, оче, ти си болан!“
Заплака се Макарије,
Видећ дивну љубав братску
He хте ни он да их ије.
На врео их песак просу.
Па захвалност Богу даде,
Што пустиња мртва, суха,
Од љубави рај постаде.
Што брат брата више воли
Heг што воли самог себе:
„O Господе, дар је овај,
Дар љубави, дар од Тебе!“

Еп.Николај Велимировић
текст преузет са „Makarijeve Jagode“ Dragan Djedovic i Hor Prizrenske Bogoslovije

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s