„У освит зоре“ – Виолета Милићевић

У освит зоре, док спава река,
поље и мрак каменим сном,
поћи ћу негде, негде далеко
за меком травом и погледом.

*

Желећу јутра твога зору,
ону што свиће у твојој жељи,
и жарке птице блистава пера
да живот буде сјајнији, бељи.

*

Желећу да стигнем на крај света
тамо где крајева нема више,
где нема таме, где светлост живи
и где на љубав све мирише.

*

Теби ћу рећи, и ником другом,
куда ћу поћи кад заспи мрак,
када засветли и јаче заблиста
живота мога трептави зрак.

*

Теби ћу рећи јер ти си моја
тама, и освит, и светлост дневна…
ка теби идем, ма куда ишла,
Љубави, жељо вечита, древна.

из збирке „Трг чуда“
преузето са У освит зоре

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s