„Ово је моје!“

Једна стара жена доспела је после своје смрти пред Божји суд. Копајући по регистру, Судија није могао да пронађе ни једно дело милосрђа осим једне шаргарепе коју је уделила неком просјаку. Ипак, моћ једног јединог чина љубави била је довољна да је пошаље у рај. Шаргарепа је донета на суд и уручена је жени. Како ју је узела, почела је да се диже увис, као да је вуче невидљиви конац. У том тренутку, неки сиротан окачио се за скут њене хаљине, за његову ногу окачио се неко трећи, и убрзо се формирао читав низ људи који су се пели ка рају, окачени о шаргарепу. Жена није осећала никакав терет, а пошто није гледала наниже, није ни приметила шта се дешава.

Пели су се све више и више, док нису стигли до самих врата раја. У том тренутку, жена се окренула да баци последњи поглед ка Земљи и угледала испод себе читав низ људи, окачених о њу. Како је побеснела! Припретила им је руком и викнула: „Марш! Даље од мене! Шаргарепа је моја!“ Док је тако махала руком, шаргарепа јој је испала и она се суновратила са читавом својом пратњом.

Само један је узрок свег зла на Земљи: „Ово је моје!“

текст преузет са „Ово је моје!“

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s