о животу са три гроша

Једном се неки радник унајмио да копа рупе поред пута. Тим путем је пролазио цар. Почео је да се диви раду копача, застао је и рекао: „Како вешто радиш! И да ли ти много плаћају за такав посао?“ „Па то, ваше височанство, зависи с које стране се погледа,“ одговорио је копач. „С ваше стране, вероватно изгледа много, а с моје, ма како да се довијам, немам одакле да узмем више. Добијам три гроша дневно. Али то још није страшно! И то један грош трошим одмах – враћам дуг. И други трошим – позајмљујем. Тако да имам само један грош.“ „Па како се довијаш да живиш?“ „Па, како год да погледаш, одговор је један: тешко је живети од само једног гроша.“ „Зашто онда враћаш дуг и позајмљујеш,“ наставио је цар да се интересује. „Него како? Отац ме је одгајио, остарио је, сад га храним – враћам дуг. Син ми је још мали, гајим га и позајмљујем му. У старости ће он мени враћати овај дуг. Зато ми за себе остаје само један грош.“ Цар се насмејао и заповедио је да се мудри копач богато награди.

Православље Живот Вечни

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s