ИСУС ХРИСТОС се зовем
Син Бога Вишњег
Друго Лице, Тројице Свете сам, сунце нисам…
Које славе и тако ме, с паганским везују
Не би ли Ме, људи, прихватили лакше…
Једни Ме помињу, само ради обичаја и традиције
Други, ради трговине и световне културе…
Мало је оних, који срца чиста
И отворене духовне очи, имају…
Моје Име, многи су злоупотребили
Моју силу, су многи хтели, да би је продали…
Симон, врачар је био први од њих
Апостоли му истину рекоше, но и данас има симоније
Рођен сам давно, али не, зими
Политика се умешала, тамо где место, јој није
А многи су, уступке тој пошасти направили
И данас праве, славе своје и среброљубља ради
Окренуше леђа, Мојој Речи
Народ заборављају, и он се злопати…
Да, се нисам родио, светом, не би било наде
Да може бити, бољи и честитији…
ДА СЕ МОЈИМ ИМЕНОМ, ЈЕДИНО МОГУ СПАСТИ
Но, да би постали истински Моји
Пут је дуг и трње се њиме гази…
Све, само с Именом Мојим, могу постићи
И неправду, лаж, клевету, нељубав овог света поднети!
Не заборавите, оне који никог немају
Који у самоћи седе, а ви их оставили…
Народи света, чујте, Христос се роди!
Ваистину се роди! Само због невољних
А не вас, собом задовољних…
На Бадње Вече, 6.јануара 2о14.
На 15. годишњицу мог писања
Слава Живом Господу, на дару, којим се спашавам
И с којим могу, да овај рђави свет, преживим.
Христина Анђелић
