ИСУС ХРИСТОС се зовем Син Бога Вишњег Друго Лице, Тројице Свете сам, сунце нисам… Које славе и тако ме, с паганским везују Не би ли Ме, људи, прихватили лакше…

Почело се смркавати. На огњишту се давно распалила ватра. Злаћани пламен повија се изнад дрва, прашти и пуцкара, освјетљујући чак и онај кутић, гдје се стари мачак савио па спава. Из даљине почело да се разлијеже Рождество твоје. Кроз онај сумрак некако чудновато трепери и губи се, да се затим споји са другим, с друге…