Пост

Навикну се неки људи да без много размишљања испуњавају црквене заповести. И не питају се много о томе. Кад је пост у питању то је добро. Иначе би могло да се прекрши оно апостолово упозорење да не набијамо наш пост другоме на нос. И да се распитујемо ко пости, ко не пости, како пости – и да се онда неки можда и горде због посебних постигнућа на том пољу.
Уосталом, тешко је замислити да сви посте. Као новообраћени мислио сам да ми је основни циљ да све које знам придобијем да посте. Да бисмо тако ојачали као заједница, да будемо јаки као Један. А онда сам покушавао да замислим како би то изгледало да по шест-седам недеља нико не користи јаја, млеко, касапнице не раде. Хајде можда би процветала прерађивачка индустрија, шта знам, али ипак је почело да ми делује као утопија. Неки посте, неки не посте, тако је како је.

Уочи Нове године, црквени православни Србин гледа своја посла, слуша пуцњаву петарди и незлобиво се смешка због детињарија деце и одраслих. Међутим, на улазу у зграду у којој живи може да му се деси да улети у облак најзамамнијег мириса скоро допеченог новогодишњег прасета. Тек онда се сети да има рупу у стомаку и да би нарадије прескочио све по три степеника и упао комшији у стан, украо прасе из рерне и побегао у непознатом правцу. Није важно ни да ли би притом задобио тешке опекотине, а о правним последицама не стиже ни да мисли. Можда се православна Српкиња у сличним околностима лакше обузда, зато што је мање склона да трчи, а и хаљина мало смета, али ни њој није лако. У сваком случају, и Православни Србин и Српкиња (неки други православни већ су завршили са постом), као прави хришћани, савладају искушење и сете се да није остало још много поста и да они посте с разлогом, и да искушења стижу с разлогом.

Стварно, зар понекад не помислимо – зашто ми то уопште постимо? Поштујемо црквене заповести – у реду. Али толико њих то некако слободно доживљава, а није да су потпуни безбожници. 
Опет се сетимо како нас је апостол упозорио да то питање и не стављамо на дневни ред и да се никако не гордимо због посних подвига. Не задобијамо ми блискост Богу тиме што постимо. Шта ће Богу наш пост. Али, опет – зашто је онда уопште важно то што постимо?

Један мој пријатељ упоређује то са фудбалом. Сви у овој или оној мери воле фудбал, повремено играју, гледају друге како играју, али професионалци се процењују по другачијем критеријуму, него неко ко шутира лопту на пољанчету.Тако и ми. Свештеници су отприлике само тренери. Монаси – звезде, а остали смо мање или више успешни професионалци или аматери који тек повремено изађу на терен. У пост улазимо као у тренинге. Трудимо се да повећамо своју слободу и да се напредујемо у разним духовним дисциплинама, а и да сведочимо да је љубав према Богу изнад лепота творевине, ма како оне замамне биле. Али, ако од тога нема користи или лепоте и за оне који не играју професионално – џаба нам труд. Лоши смо у томе. А обавезали смо се зато што имамо позив, и зато што имамо мањег или већег дара. Они са мањим даром имају и мању обавезу. 
Зато – хвала на искушењим браћи и сестрама који су одврнула рерне. Искушења нас чине јачима. Тренирају нас 

Једино, помислим – можда би ипак било боље да има макар нешто више нас професионалаца. Можда бисмо онда сви заједно били нешто успешнији у сведочењу и утакмица би била занимљивија. Колико њих је почело да тренира тенис због Ђоковића, а колико њих је почело да редовно пости због патријарха Павла? Можда то има везе и са тајмингом. Велики испосник, почивши патријарх Павле, направио је предлог скраћивања Божићног поста на две недеље. Као искусан тренер можда је боље сагледавао форму и спремност садашњих играча…. Па онда још и овај циркус са прославом Нове године пред крај поста…

Док се то не промени – треба издржати. Близу је циљ ове етапе. Пробијамо се и кроз минска поља печења свих боја ових неколико мрсно-посних дана. Ено и мудраци са истока се пробијају кроз пустињу ка Витлејему. Звезда већ трепери. Чека нас велики сусрет са Новорођеним. Ако не умемо да будемо због тога већ сад макар мало радосни – ништа нисмо урадили.

ђакон Ненад Илић

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s