„ПЕСМА НАША“ – Василије Јовановић

Нек загуди мелодија речи.
Осећања своја да искаже.
Који језик на овоме свету
као српски у својим песмама.

Кад засија месечина МЕКА.
Ту ме драги у ПРИСЕНКУ чека.

Соко њему ПИСКОМ проговара.
Коњиц њему ЊИСКОМ одговара.

Затече га и уби ВЕДРИНА.
Па га баци у ДЕБЕЛО море.
Јетрвица АДАМСКО колено.
Што се ‘вако моје мисли БОРЕ.

Круна свега кад Даницу КАРА.
Мјесец кара па јој ПРИГОВАРА.
Где си била где си ДАНГУБИЛА.

Ко то може ајде реци свете.
Овоме се дивио и Гете.

То не може а нити ће моћи
као Србин овако да поје.
У страдању и у миловању.
ПЕСМА ОСТА-ВЕКОВИ ЋЕ ПРОЋИ.

Vasilije Jovanovic

 

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s