„ПЕСМА НАША“ – Василије Јовановић

Нек загуди мелодија речи. Осећања своја да искаже. Који језик на овоме свету као српски у својим песмама. Кад засија месечина МЕКА. Ту ме драги у ПРИСЕНКУ чека. Соко њему ПИСКОМ проговара. Коњиц њему ЊИСКОМ одговара.