„ОДВИЈАЊЕ СВИТКА“ – Милица Јефтимијевић Лилић

АЗ БУКИ ВЈЕДИ…  тако се одвија свитак јазика рода мога. Аз свитак Господњи јесам, тама ме одмотава. Што ближе крају течем, то се Почелу враћам, поимам закон дат ми у часу рођења мога: енигма бићеш до краја, шапнуше трећег ми дана.