Опет демон црни покушава кћери, Да те поколеба у Христу и вери. Опет диже главу рајског врта змија, И сребрњак Јудин примамљиво сија. Не брини се мила, не тугуј не плачи, Наш је Господ Христос од демона јачи.

Српско дрво три корена има. Чврсто стабло,разгранате гране. Бујно лишће,богати плодови. Царског лада,небеског мириса.

Туга мога срца, радост је моје душе. Мрак мога вида, светло је мога бића. Кроз тело струји страх. Кроз биће терпери стид. А топла реч, угреја ми тело грешно и врати души мир. Десанка Ристић из књиге „Нишчи“, духовна поезија

Драга моја децо, У данашњем писму желим да вам опишем тужан догађај, који се догодио једном малишану ваших година. Једно дете, без знања својих родитеља, испуњено сновима о животу, упутило се из свога села на далек пут у непознато. Замишљало је да би тамо могло пронаћи своју срећу. Досадили су му његова кућа, школа, настава,…

Једном приликом ми је једна жена рекла: – Ухватила сам свог сина. Зар сам ја глупа, оче? Одмах сам схватила о чему се ради. Узела сам његове ствари, помирисала… Све се осећало на цигарете. Тада сам му рекла: „Шта радиш ти? Мислиш да ништа не видим?“, јер сам схватила да пуши! Не може да се…

Нек загуди мелодија речи. Осећања своја да искаже. Који језик на овоме свету као српски у својим песмама. Кад засија месечина МЕКА. Ту ме драги у ПРИСЕНКУ чека. Соко њему ПИСКОМ проговара. Коњиц њему ЊИСКОМ одговара.

Ој Србијо, Ој Србијо, На крст мука распета, Ој Домајо, ој страдална, Намучена и света. Страдалнице за Крст Часни, Света земљо крстоносна, Са Голготе петвековне Смерно сиђе славоносна.

Ми смо браћо Срби деца Светог Саве, Николаја Жичког, из Ћелија Аве. Не скрећимо зато са правога пута, Без вере у Христа лако се залута. Ми имамо Срби вековно предање, Не треба нам ништа ни више ни мање. Нек нас води Христос и наш Свети Сава, Наше православље то је вера права.

Богородици Преузвишена, најмољенија, премилосна Како си носила своје послање, Тај Свети терет ко кострет? Од малих ногу велика, Изабрана за вечност, У немој служби Божјој Вољи, Да будеш највећа у болу и слави, Оличена Врховна моћ, милост, морање.