„СПОМЕНИК ОД РИЈЕЧИ“ – Рада Јањушић

посвећена страдалим Србима у добојском логору у Првом св.рату Да ли су вас у сну прогониле очи из којих сте свјетлост угасили лако, молећиви поглед дјечака у ноћи, и плач те нејачи, да ли вас је тако?

„Не брини се кћери“ – Милан М. Тривунчић

Опет демон црни покушава кћери, Да те поколеба у Христу и вери. Опет диже главу рајског врта змија, И сребрњак Јудин примамљиво сија. Не брини се мила, не тугуј не плачи, Наш је Господ Христос од демона јачи.

„Исповест“ – Десанка Ристић

Туга мога срца, радост је моје душе. Мрак мога вида, светло је мога бића. Кроз тело струји страх. Кроз биће терпери стид. А топла реч, угреја ми тело грешно и врати души мир. Десанка Ристић из књиге „Нишчи“, духовна поезија

Паси јагањце моје

Драга моја децо, У данашњем писму желим да вам опишем тужан догађај, који се догодио једном малишану ваших година. Једно дете, без знања својих родитеља, испуњено сновима о животу, упутило се из свога села на далек пут у непознато. Замишљало је да би тамо могло пронаћи своју срећу. Досадили су му његова кућа, школа, настава,…

како се мења човек

Једном приликом ми је једна жена рекла: – Ухватила сам свог сина. Зар сам ја глупа, оче? Одмах сам схватила о чему се ради. Узела сам његове ствари, помирисала… Све се осећало на цигарете. Тада сам му рекла: „Шта радиш ти? Мислиш да ништа не видим?“, јер сам схватила да пуши! Не може да се…

„ПЕСМА НАША“ – Василије Јовановић

Нек загуди мелодија речи. Осећања своја да искаже. Који језик на овоме свету као српски у својим песмама. Кад засија месечина МЕКА. Ту ме драги у ПРИСЕНКУ чека. Соко њему ПИСКОМ проговара. Коњиц њему ЊИСКОМ одговара.

“ СРПСКИ ПУТ“ – Милан М. Тривунчић

Ми смо браћо Срби деца Светог Саве, Николаја Жичког, из Ћелија Аве. Не скрећимо зато са правога пута, Без вере у Христа лако се залута. Ми имамо Срби вековно предање, Не треба нам ништа ни више ни мање. Нек нас води Христос и наш Свети Сава, Наше православље то је вера права.

„ПРЕУЗВИШЕНА“ – Милица Јефтимијевић Лилић

Богородици Преузвишена, најмољенија, премилосна Како си носила своје послање, Тај Свети терет ко кострет? Од малих ногу велика, Изабрана за вечност, У немој служби Божјој Вољи, Да будеш највећа у болу и слави, Оличена Врховна моћ, милост, морање.