„Свети апостол Матеј“ – владика Николај

Апостолу своме, Матеју светоме, 
Сам се Господ јави у земљи црначкој, 
То утеха беше борцу мученоме, 
И велика сила души му јуначкој. 
Још му Господ даде штап из руке своје, 
Пред маленом црквом да га он посади 
Докле озелени с цветом разне боје 
И плод сладак роди, да се свако слади. 
Из корена доле извор ће потећи, 
Извор воде хладне, жедном ће да прија, 
А ко се умије хвалу ће изрећи, 
Лице ће му сјајем чудним да засија. 
Апостол учини како Господ рече, 
И пониче дрво, украси се цветом, 
И жива му вода из жила потече, 
Испуни се црква многобројним светом: 
Ко болестан беше исцељење прими, 
А ко здрав бејаше постаде здравији, 
Црнац црно лице прекрасним учини, 
Дивљи народ поста – виноград Божији. 
О чудесно дрво, да ли га је нама! 
Имамо га, браћо, сви га ми имамо, 
То је Христос Господ, Господ над војскама, 
Он – Дрво Живота – Њим се спасавамо.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s