девојчица без ока

Чекам трамвај на периферији велеграда, а до мене стоји девојчица, шести-седми разред и цело време се смешка.
У једном тренутку приметих да нема једног ока, али ми на њеном лицу то није било ни одбојно ни упадљиво.
Тада дођоше два дечака и девојчица, њених година и почеше да је зезају и вређају због тога.
А она ћути и смешка се. Ништа не проговара и смирено дише. Затим их погледа и тихо са смешком рече:
Ја са једним оком видим колико је око мене све лепо, а ви са оба видите само ружно око себе!
Људи на станици укључујући и мене смо се само погледали, а жена с десна чудећи се наглас је рекла:
„Са својих 70 година мене је једна девојчица научила једну од најважнијих ствари.“
Тренутак када смо се сви замислили, ево, још увек се најежим када се тога сетим…

текст преузет са DEVOJČICA BEZ OKA (poučna priča za 10 sekundi)

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s