Искрена братска љубав

У једном манастиру дође нека бакица да се помоли Богу. Како не имаше ни свећу да запали тако она остави на икони само једну јабуку. Монах који тога дана брисаше икону нађе јабуку и преда је игуману који беше у својој келији у дубокој молитви. Игуман је тих дана размишљао да ли исправно води поверено му стадо и да ли је успео да у њима пробуди ону истинску братску љубав. Видевши младог монаха са јабуком у руци која је блистала у свим бојама тог јесењег сунца игуман га благослови и топло каза да чини с њоме шта жели. Овај се замисли шта би било најмудрије и однесе је монаху који се стара о јелу. Овај је благослови и врати му са жељом да се укрепи јер је још млад. Овај се захвали и крете натраг у цркву, па успут виде трпезара и учини му се да овај ради неупоредиво тежи посао од њега па му предаде јабуку. Трпезар се захвали и спусти јабуку у џеп, но после пола сата дође монах који носаше на плећима џак кромпира и трпезар му поклони јабуку да би се окрепио. Овај спусти јабуку у оде да опере руке када виде монаха који риба умиваонике и би му жао што је цели дан у хладној води па поклони јабуку њему. Овај опра јабуку и однесе је свом исповеднику, који га је годинама водио и исповедавао га, да му се макар некако одужи. Овај времешни старац гледаше јабуку и ипак одлучи да је однесе монаху који беше дуже времена у постељи. Овај монах не хтеде ни да је окуси јер је размишљао да ипак треба да јабуку да брату који напорно ради док он “само лежи“ те је предаде брату који му служаше док је он био у постељи. Овај пак помисли да ако узме јабуку да ће тиме примити своју плату на земљи те јабуку однесе и преда игуману да овај благослови шта даље. Игуман је дуго гледао у познату јабуку и на крају замолио своју братију да после службе остану и прочитају акатист благодарности Господу, јер их је благословио свиме што им је потребно за спасење, благословио их је искреном братском љубављу…

текст преузет са Ангелина Ристановић

2 мишљења на „Искрена братска љубав

    • Толико поучна прича. Кад бисмо само почели да и у свакодневном животу посматрамо људе око себе и да их волимо, да пружимо им парче хлеба кад га ми имамо, или барем руку да пређе улицу…

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s