Дечја Нова година

Мајка и син, држећи се за руке, ходали су градом. Пошли су у куповину, али како је зима а дани кратки, излазак се претворио у ноћну шетњу. Па ипак, обасјани и искићени излози терали су мрак пред муштеријама. Наједном, извирујући између градских шетача, дечак повика:

– Види, мајко! Јелка!

Стајала је на неколико корака од њих, нагиздана и шљаштећим лампицама осветљена.

– Има и звезду на врху! – детаљисао је дечак.

– А знаш ли зашто? – упита мајка, заставши крај њега.

– Зашто, мајко?

– Зато што звезда има пет крака, баш колико и ми имамо прстију на руци. Тиме она нама говори да је то јелка Нове године свих оних који раде и радећи зарађују са својих пет плус пет прстију, што сијају као ове лампице. Разумеш?

– Аха! И онда сви ти доле помажу једни другима да је дохвате.

Мајка се насмеја.

– А шта је са Деда Мразом? – знатижељно ће дечак.

– Он је њена маскота, која брани интересе својих муштерија. Сећаш се, скоро смо гледали онај филм «Чудо из 34. улице»?

Дечак се за тренутак стаде присећати.

– Да, на крају је влада,… је л` тако мама… – говорио је усхићено – стала иза Деда Мраза, потврђујући да он постоји. И пошта, зар не?

– Тако смо рекли…

– Значи да је ова Нова година за вас који радите? – закључи свечано дечак.

Мајка га загрли и пољуби у теме. Још неколико тренутака стајали су крај јелке, кад дечак поново викну, дижући прст увис.

– Мајко, види!

Мајка, пратећи смер дететовог прста, подиже очи високо изнад јелке, ка храму Светог Саве на коме сијаше крст.

– Оно је наша јелка, зар не, мајко? – поносно изјави дечак.

– Јесте, срећо! – радосно дочека мајка.

Дете је неко време ћутке гледало у светињу, пребирајући мисли по својој глави. Најзад, досетивши се, рече:

– А види, мајко, како наш крст сија горе у мраку, ко Витлејемска звезда! Ускоро ће и Исус доћи па ћемо и ми, деца, имати своју Нову годину.

Мајка се једва суздржаваше да не заплаче. Не могући реч да прозбори, она настави миловати мудру главу пред собом. А дечак је ројио питања.

– Мајко, како да ја дохватим моју звезду на храму? Ја немам пара.

Она се саже до њега.

– Сине! – рече му, прибравши се. – За ту звезду не треба новац. Она једнако припада и богатима и сиромашнима. А да бисмо је дотакли, морамо се сви смањити, да будемо као деца. Као ти, сине.

– Да, мајко, али види како је крст висок, а ми смо мали! Како можемо мали да досегнемо небо?

– А шта мислиш, зашто се Исус спушта на земљу? Да с Њим узрастемо! Небо се, сине, Божићем досеже.

Нетремице загледан у мајчине сјајем озарене очи, дечак упијаше сваку њену реч. Најпосле је чврсто обгрли око врата и пољуби јој румени образ. Потом проговори:

– Мајко!

– Молим, сине.

– Је л` да да је наша, дечија Нова година, лепша од оне Деда Мразове?

– Непојмљиво лепша… непојмљиво! – одговараше мајка, придижући се.

И држећи се за руку, погледа упртог у сјајни крст на храму Светог Саве, они наставише да прате новооткривену Витлејемску звезду, остављајући јелку иза себе.

преузето са Дечја Нова година

3 мишљења на „Дечја Нова година

  1. Хвала ти пуно, драга. Опрости што ти још не шаљем обећану причу, али то је стога јер још увек зри и није готова, а превише је интимна. Али да знаш да нисам обећање заборавила, само је потребно одређено време да сазри. Мислила сам да ће стићи пре, али ето – није.
    Господ нека ти је плата и награда.

    • Хвала теби на дивним причама које ја „крадем“ да би их што више људи прочитало 🙂
      Што се приче која још увек зри тиче – знам и сама како и колико речима/причама/песмама треба да сазру. Зато само чекам 😉

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s