У Милице, девојчице,
Прелепе су молитвице.
Пред иконом светом стоји,
„Богородице Дјево“ поји.
Па Оченаш из свег гласа,
Црква света се таласа.
Још је мала, само дете,
А молитве Богу плете.
Моли му се сваког дана,
Она срећна, насмејана.
Чим црквена чује звона,
На молитву иде она.
„Помози нам Мајко Света“,
Милица јој мала тепа.
„Мојој мами, моме тати,
Нек их милост прати.
Да их Господ чува мили,
Молитвом закрили“.
Молитвице све су њене,
Небесима намењене.
С анђелима нека брује,
Да их Господ чује.
Да помогне целом свету,
И сваком детету.
недостојни Милан М. Тривунчић