„Крстила се није“ – Милан М. Тривунчић

Крстила се није а тако би хтјела
Да окуси воду Христовога врела.
И да се причести са хљебом и вином
Па да се сједини са Оцем и Сином.

Крстила се није а већ пунољетна
На души јој тама без Бога несретна.
Нигдје нема стазе а густа је шума ,
Како да изађе када нема кума.

Крстила се није то је много боли,
У цркву не иде, Богу се не моли.
Али њена жеља у срцу је чиста,
Жели да се крсти и упозна Христа.

Крстила се није од свакога скрива,
Али она браћо за то није крива.
Родитељи њени за Богом не маре
У мислима њима богаство и паре.

Крстила се није њезина је рана,
Сваке ноћи сања Христа са Јордана.
Хоће да се крсти да постане чиста,
Крст јој ноћу, дању одасвуда блиста.

Хоће да се крсти, тако ће и бити.
Крштење ће њено анђел објавити.
Радује се Господ. Свуд тамјан мирише,
Јер хришћанка једна на земљи је више.

недостојни Милан М. Тривунчић

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s