„Веро моја, надо моја“ – Ивана Прлина Никодијевић

Веро моја, надо моја,
ти – препуна благости,
док пред тобом грешна клечим,
ја сам пуна радости.

Веро моја, надо моја,
ти предивна заштитнице,
удивљено и с љубављу
гледам твоје красно лице.

Веро моја, надо моја,
ти утехом душу појиш;
кад завапим – тад осетим,
како поред мене стојиш!

Веро моја, надо моја,
о преблага, славна мати,
препуна си љубави
и предивне благодати.

преко Ivana Prlina NIkodijevic