Да се сетимо страшног часа тог,
Када грешни разапеше Спаситеља свог.
Целе ноћи те, нису спавале,
Марија и Марта, жене побожне.
Но су мислиле како да иду,
Исусово тело и гроб да виду.
Па су спремиле пуне судове,
Мириса и уља на гроб да носе.
Па су позвале и те друге све,
Исусове верне мироносице.
Када је зора свој зрак пустила,
Марија је прва од њих устала.
Јер је Господа свога љубила,
И у срцу своме љубав носила.
Па су мислиле бриге велике,
Ко ће камен од гроба да им подигне.
Кад је Марија празан гроб вид’ла
И њена је вера духом клонула.
Кажи ми право: Ко га украо?
А Господ јој рече: Слушај Маријо!
Ја Сам устао, к’о што Сам рек’о,
Ученике Своје опомињао.
А сад слушајте браћо и сестре,
Маријину љубав сви да имате.
Закон држите, веру поштујте,
Еванђеље Свето испуњавајте.
духовна оаза 