Да се сетимо

Да се сетимо страшног часа тог,
Када грешни разапеше Спаситеља свог.

Целе ноћи те, нису спавале,
Марија и Марта, жене побожне.

Но су мислиле како да иду,
Исусово тело и гроб да виду.

Па су спремиле пуне судове,
Мириса и уља на гроб да носе.

Па су позвале и те друге све,
Исусове верне мироносице.

Када је зора свој зрак пустила,
Марија је прва од њих устала.

Јер је Господа свога љубила,
И у срцу своме љубав носила.

Па су мислиле бриге велике,
Ко ће камен од гроба да им подигне.

Кад је Марија празан гроб вид’ла
И њена је вера духом клонула.

Кажи ми право: Ко га украо?
А Господ јој рече: Слушај Маријо!

Ја Сам устао, к’о што Сам рек’о,
Ученике Своје опомињао.

А сад слушајте браћо и сестре,
Маријину љубав сви да имате.

Закон држите, веру поштујте,
Еванђеље Свето испуњавајте.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s