Сонет о Белом Анђелу

Анђеле бели, твој крст руке леве,
пружен ка души Христа Васкрсника,
Божијега сина, зрак ми је. И слика
српске Голготе. Он, из Милешеве,
мог лепог храма, мога Источника,
мени просеца непровидну тмину
и пут ми каже ка Оцу и Сину,
пут светог духа – духа Светилника.
Са тога пута бих да се узнесем,
да мимоиђем порок и грехоту
земнога века. И, из окружења
иноверачког бих да те изнесем,
Анђеле, тебе, – свевеку лепоту:
белу, исконску, ко пре огрешења.
часопис „Хиландар“, бр. 42, Преображењски, 1994.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s