Сонет о Белом Анђелу

Анђеле бели, твој крст руке леве, пружен ка души Христа Васкрсника, Божијега сина, зрак ми је. И слика српске Голготе. Он, из Милешеве, мог лепог храма, мога Источника, мени просеца непровидну тмину и пут ми каже ка Оцу и Сину, пут светог духа – духа Светилника. Са тога пута бих да се узнесем, да мимоиђем…