Свети Антоније Велики сведочи како анђели чувари са исуканим мачевима чувају монаха и ревносног молитвеника. Духовна борба траје читав живот
Велику силу има онако ко се током читавог живота подвизава и свaкодневно је, до последњег даха, опрезан, чувајући се кушача који га прогони. Ја сам молио Бога да ми покаже војску која окружује и штити монаха, и видео сам монаха окруженог светилима: мноштвом анђела с исуканим мачевима у рукама, који су га чували као зеницу ока, и чуо се глас с неба који говори: „Не дајте му мира, док праведан живи у овом свету„.
Видевши такву војску која је са свих страна окруживала монаха, уздахнуо сам и рекао себи: „О Антоније! Све је то дато монаху, и уз све то ђаво га савлада: монах неретко пада“.
И дође ми глас од милосрдног Господа: „Ђаво никога не може да обори, он такву власт нема, јер Ја Сам дошао, примивши на Себе људску природу, и смрвио сам у прах силу његову. Него сам човек, својом похотом и сладострашћем, обара себе и пада„.
Упитао сам: „Зар је сваком монаху дата таква сила?“
И били су ми показани многи монаси који су је се удостојили.
Тада сам ускликнуо и рекао: „Блажен је људски род, нарочито војска монашка, кад има тако милосрдног и човекољубивог Бога“.
Стога се постарајмо о нашем спасењу, немојмо га занемарити, како бисмо се удостојили Царства небеског уз помоћ благодати и милосрђа Господа нашег Исуса Христа, Коме нека буде слава у векове, са Оцем и Духом Светим.
. . .
Овде као највећа утеха служи, с једне стране, сведочанство о обилној помоћи Божијој која прати сваког подвижника побожности, нарочито истинског монаха, због његовог смиренох самооодрицања; а с друге стране, сведочанство о томе да за све време земаљског странствовања слуги Божијем није дато да пребива у спокојству, него у борби и подвигу. То нам је наук да не клонемо духом када видимо да смо непрекидно изложени различитим невољама. јер таква је воља Божија за нас.
Светитељ Игњатије Брјанчанинов – Отачник – Школа духовног узрастања по светим старцима
преузето са Анђели чувари око монаха и молитвеника